Iako se slobodno može pretpostaviti da većina ljudi ne želi da bude bolesna, ostaje interesantno pitanje zašto je ipak većini bitnije da uživaju u hrani na koju su navikli nego da budu zdravi i pokušaju da nauče da uživaju u nekoj drugoj hrani.
Naravno da je hrana neophodna za život, ali uživanje u baš toj nekoj određenoj štetnoj hrani, ako malo razmislimo, uopšte nije.
Čini mi se da su ljudi u iluziji da, dok jedu hranu koju vole i na koju su navikli - da je to gotovo deo njihovog identiteta („volim to i to...“, što se odnosi se i na druge stvari). Naše navike jesu nešto što nas opisuje i privremeno određuje, ali upravo u toj njihovoj potencijalnoj privremenosti se pokazuje sloboda našeg identiteta, koji može da odabere da odbaci stare navike.
Dobra je ideja zameniti jednu naviku ili preferenciju drugom. Na primer, onda kada sam jela sve vrste čokolada bez ramišljanja, omiljena mi je bila bela. Međutim, onda kada sam odlučila da prestanem da jedem čokolade, OSIM crne sa preko 70% kakaa, tih kockicu-dve na dan su mi postale prava poslastica, nova navika koja je ojačala nad nekadašnjim sporadičnim konzumiranjem mnogo većih količina raznovrsnih slatkiša. I naravno, crna čokolada mi je vremenom postala najomiljeniji slatkiš. :)
Smatram da, što se tiče ishrane, prednost treba dati telu, a ne psihi, i otkriti njegove stvarne potrebe, a „očistiti“ život od naših navika i preferencija koje su ionako veštački stvorene, pod uticajem sredine. Navike i preferencije najčešće nismo svesno birali, ali možemo odabrati da ih promenimo. Ako već sredinu ne možemo promeniti, što bi svakako kad tad dovelo i do promene nas samih, onda moramo intenzivno raditi na promeni sebe, uprkos sredini.
Zato pomozite sami sebi je to niko neće umesto vas uraditi.
Jedna ne smeta... dok slične užine ne pređu u naviku
Ukoliko Vam se tekst dopao, kliknite OVDE kako bi Vam sledeći tekst poslali na mejl adresu.
Ukoliko Vam se tekst dopao, kliknite OVDE kako bi Vam sledeći tekst poslali na mejl adresu.
0 komentari:
Post a Comment