Kako tumačiti deklaracije na prehrambenim proizvodima?

U drugom delu kursa “Ishrana, zdravlje i životni stil: pitanja i saznanja” obrađuje se tema oznaka na prehrambenim proizvodima – kako ih tumačiti i koristiti.

Za pravilno tumačenje oznaka na hrani potrebno je malo edukacije i mnogo motivacije. ;) Smatra se da većina potrošača pročita samo prva 4 reda informacija. Možemo zamisliti da za to znaju i marketing timovi velikih kompanija.

Najčešće oznake (koje se u SAD smatraju obaveznim) na pakovanjima hrane su: ukupan broj kalorija, kalorije koje potiču iz masti, masti, zasićene masti, trans masti, holesterol, so, dijetalna vlakna, šećer, vitamini A i C, kalcijum i gvožđe.

Treba biti oprezan sa natpisom „prirodno“ jer je to previše neodređeno i može biti manipulativno, dok se već za „organski“ zna šta to treba da znači.

Dnevne doze

Kako se koja hrana uklapa u nama preporučen unos, uglavnom se bazira na 2000cal dnevno. Individualne telesne potrebe se, naravno, mogu mnogo razlikovati. A o psihičkim da ne govorimo. ;) 

Na šta treba obratiti najviše pažnje:

1. Veličina porcije

2. Ne pojesti mnogo više od preporučene veličine porcije tj. ne prazniti pakovanje po svaku cenu

3. Ograničiti unos hrane koja sadrži mnogo: zasićenih i trans masti, holesterola, soli i šećera

Posebna opasnost u vezi veličine porcije: 
Na oznakama hrane sve u vezi njenih sastojaka deluje ok. Međutim, niste obratili pažnju da se to odnosi na porciju veličine 100g, dok je pakovanje koje vam je u ruci od 180g. Na vama je da izračunate kada da prestanete da jedete, i da ostavite tih 80g viška. Zvuči smešno, ali i bizarno da se to smatra pravilnim i da se sva odgovornost opet prebacuje na potrošača, zar ne? Mislim, da li ćete baciti ostatak ili čuvati za sutra, hmmm... mala je šansa, većina nas se ne zaustavlja dok ne isprazni pakovanje. Zato je veliki problem kad na pakovanju ne piše koliko ima čega U TOM PAKOVANJU, umesto u fiktivnom pakovanju od 100g koje ni ne postoji.

Ishrana i prevencija bolesti:

Prevencija srčanih bolesti	Visok sadržaj vlakna, a nizak sadržaj: zasićenih masnoća, holeterola i soli
Prevencija raka	Visok sadržaj rastvorljivih vlakna, velika količina povrća i voća, nizak sadržaj masnoće
Prevencija osteoporoze	Visok sadržaj kalcijuma i vitamina D

Sastojci hrane

Ne treba se bojati svih dodataka u hrani. Neki od njih služe da produže trajanje, da omoguće bezbednost hrane, da spreče kvarenje i gubitak svežine, ali često i da hrani poboljšaju ukus i izgled, da je oboje ili pruže ravnomernu strukturu, kao i da dodaju neke vitamine. Ima ih preko 3000, neki od njih su štetni ali u velikim količinama.

Sastojci u hrani bi trebalo da se navode na sledeći način: prvi je onaj kojeg ima najviše, pa sve do poslednjeg koji je najmanje zastupljen.

Sokovi i ostala veštačka pića (svejedno da li gazirani, negazirani, energetski) su toliko puni šećera u raznim oblicima, da ih nikako ne treba smatrati delom svakodnevne (zdrave) ishrane.

Cilj je da dobijemo ono najbolje i zaobiđemo najgore iz, iako generalno manje zdravih, gotovih industrijskih prehrambenih proizvoda iz supermarketa. Ovo ne treba shvatiti kao  promociju takve ishrane, jer profesorka Džejmi Poup naglašava da je najbolje ishranu u većini zasnovati na sirovoj ili što manje obrađenoj hrani.

 Ali zato sa ovim stvarčicama nema dosadnog buljenja u „oznake na hrani“ ;)

(Autor slike lkunl, sajt)

Ukoliko Vam se tekst dopao, kliknite OVDE kako bi Vam sledeći tekst poslali na mejl adresu.