U prvoj nedelji kursa “Ishrana, zdravlje i životni stil: pitanja i saznanja” obrađivala se tema – šta je zapravo zdrava ishrana.
Zadatak nedelje je bio pratiti svoj unos hrane i pića tokom tri dana, pa to uporediti sa preporučenim zdravim unosom. Moram priznati da sam otkrila neke neočekivane činjenice o mom načinu ishrane, onda kada sam je detaljno analizirala, što ću prikazati u drugom tekstu.
Predložene su sledeće besplatne aplikacije za tu analizu:
Neke od glavnih karakteristika zdrave ishrane:
- naglasak na upotrebi povrća i voća
- preferiranje žitarica i hleba od celog zrna nad onim rafiniranim i procesuiranim
- smanjen unos zasićenih i trans masti
- kontrolisana upotreba soli i šećera
Oko trećina stanovništva SAD u anketama se izjašnjava da se većinu vremena trudi da se hrani zdravo (!). S druge pak strane, oko polovina njih bi želelo da smrša, a samo par procenta da se ugoji. U proseku 9 od 10 osoba smatra da su dobrog ili odličnog zdravlja. Lični zdravstveni status je izgleda podložniji optimizmu nego neke druge teme životne teme.
Glavni faktori na osnovu kojih se bira hrana su:
1) ukus
2) cena
3) doprinos zdravlju
4) dostupnost
A šta se zapravo jede
Nije neobično da samoprocene ne odgovaraju uvek realnosti, tačnije stvarnoj konzumaciji. Ali svejedno mi je neverovatno da prosečna osoba u Americi pomfrit jede u proseku svakog drugog dana! Slično važi i za picu i sladoled! Ako poverujemo da se gotovo trećina ljudi „trudi da jede zdravo“, to bi značilo da se ovi preostali doslovno dave u brzoj hrani, čim je prosek tako dramatičan. U proseku unose 2700 kalorija dnevno, ali njih 85% nikada ne računa kalorije.
Koliko li bi duže živeli da ne jedu u proseku svakog dana pomfit ili picu i slično...
(Autor fotografije tikurion, sa sajta)
Što se tiče upoređivanja preporučenih unosa određene hrane, ni u jednom jedinom aspektu se to kod njih u SAD ne poštuje, u proseku, bilo da je u pitanju mnogo veći unos masti ili manji unos povrća od preporučenog, ili nešto drugo.
Šta mislite da li bi i kod nas bila slična situacija?
Ili je kod nas manji ili veći broj ljudi koji se nimalo ne trudi da jede (nešto) zdravo?
I sama profesorka nutricionizma Džejmi Poup kaže da joj je često teško da donese zdraviji izbor, i to upravo zbog previše izbora. I ja bih rekla da mi je zapravo najteže da odbijem - mnogo je teže odbiti čokoladu nego pristati na kupus salatu. :)
Gojaznost i unos kalorija
Zvanične preporuke mnogih država u vezi ishrane, uzimaju u obzir trenutno stanje stanovništa. To znači, na primeru SAD, da preporuke namenjene njima uzimaju u obzir da većina stanovništva ima/imalo je problema sa viškom kilograma. Iz toga mogu zaključiti da te njihove preporuke nisu previše „stroge“.
Po istraživanju iz 2009. koje profesorka Džejmi Poup navodi, države sveta sa najvećim brojem gojaznih ljudi su: Meksiko, SAD, Australija, Britanija, Kanada, Čile, Južna Afrika, Island, Grčka, Španija...
Kalorije nisu naši neprijatelji - one su prekopotrebne za osnovne funkcije organizma, međutim, neko ih jednostavno unosi previše, s obzirom na to da nema nikakve dodatne kalorijske troškove osim preživljavanja u stanju mirovanja.
Način na koji telo troši kalorije zavisi od: fizičke aktivnosti, mišićne mase, zdravlja i genetike. Sreća te trošimo kalorije i dok ih gutamo, žvaćemo, varimo... težak je to posao. :)
Aktuelna preporuka koja se tiče unosa određenih grupa hrane drastično se promenila u odnosu na onu „čuvenu“ piramidu ishrane iz osamdesetih. Pre se preporučivalo da se unosi najviše žitarica - čak više nego povrća i voća, dok je sad poželjno da povrća bude više od bilo čega drugog, a voća i žitarica manje a u otprilike istom odnosu.
Svetske preporuke
Generalno, preporuke većine država sveta upućene svom stanovništu kako da se hrani, mogu se sažeti na sledeće (oko čega se skoro svi slažu):
- jesti što više biljaka
- proteine ne unositi samo iz mesa, već i iz određenih biljaka
- ograničiti šećer i so
- ne jesti XXL porcije
- baviti se nekom fizičkom aktivnošću
Specifične preporuke mediteranske dijete, poznate po smanjivanju rizika oboljevanja od raka i kardiovaskularnih bolesti:
- koristiti dosta maslinovog ulja, žitarica od celog zrna, koštunjavog voća, ribe, pasulja, povrća, voća, uz malo vina
- crveno meso jesti najviše jednom mesečno, a po jedan obrok sa živinom i po jedan slatkiš maksimalno
- jednom nedeljno(!)
- jednom nedeljno(!)
Ukoliko Vam se tekst dopao, kliknite OVDE kako bi Vam sledeći tekst poslali na mejl adresu.
0 komentari:
Post a Comment